-“Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još poneku šetnju između očekivanog i neplaniranog.”
-KAD U BOJAZLJIVOM COVEKU OBAMRE STRAH,ONDA SE I TAKVOG TREBA PRIBOJAVATI ISTO KAO I ONOG KOjI JE PRIRODNO HRABAR.MOZDA I VISE.
-NA TELEFONU LAKSE I JASNIJE IZBIJAJU NEKE KARAKTERNE CRTE COVEKA NEGO U USMENOM RAZGOVORU.
-SVI LJUDI TRAZE SRECU,SA MANJE ILI VISE SNAGE I UPORNOSTI,A NAJVISE IZGLEDA DA JE NADJU I SACUVAJU IMAJU ONI KOJI JE TRAZE U ZAJEDNICKOJ SRECI STO VECEG BROJA LJUDI SA KOJIMA IH ZIVOT VEZUJE.
-TREBA BITI ZIV I ZDRAV DA BI SE U PISANJU MOGLO BITI TUZAN I OCAJAN,JER BOLESNICI O TOME NE GOVORE, A MRTVI CUTE.
-“Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!”
-“Lepša duša dublje jeca.”
-“Mladost je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.”
-“Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.”
-“Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.”
-TREBA BITI ZIV I ZDRAV DA BI SE U PISANJU MOGLO BITI TUZAN I OCAJAN,JER BOLESNICI O TOME NE GOVORE, A MRTVI CUTE.
-“Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!”
-“Lepša duša dublje jeca.”
-“Mladost je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.”
-“Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.”
-“Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.”
-Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama iščezava, a ono sto je dobro ustostruči se.
-Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.
-Ukusno skrojenim i vešto upotrebljenim naborima svoje haljine, žena je osvojila više muških srdaca nego svojom razgolićenošću i svojim slobodnim ponašanjem. To često zaboravljaju
i žene same i njihovi krojači.
-Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.
-U kamenu ništa ljudsko, u ljudima sve kameno...
IVO ANDRIC
Нема коментара:
Постави коментар