LEPOTA

Najlepsi deo lepote je onaj koji slika ne moze izraziti. Fransis Bejkon

Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja.Ako ih je negovao,ako ih nije gazio i potiskivao,ona su mu donosila zadovoljstvo.Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje,vec onome ko ume da je voli i da joj se divi. Herman Hese

Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja.U tome je i njena oplemenjujuca snaga i njena najveca draz. Ivo Andric

Ruznoca nad lepotom ima tu prednost sto lepota prolazi,a ruznoca ostaje. Onore De Balzak

Lepota sa cednoscu dvostruka je lepota.D.Poslovica

Lepa je svaka zena,osim one koja misli da to nije,i one koja misli da to jeste. Jovan Ducic

Ako je putanja lepa,nemojmo pitati gde vodi. Anatol Frans

Lepota lica nalazi se u lepoti karaktera. A.Poslovica

Lepo je ono sto je skladno. Aristotel

Sretan je onaj kome je majka priroda dala lepotu,jer ga ona svugde preporucuje i on nigde nije stranac. Gete

Ideja pokrece promene...

Ideja pokrece promene.Bez nje ne moze doci do novih stvari.Ljudi sa idejama su oni koji menjaju svet i koji ga cine boljim mestom za zivot za sve nas. Svako naucno dostignuce bilo je samo ideja na pocetku, kao i svako umetnicko delo,pronalazak..... Medjutim, ni sama ideja po sebi nije

dovoljna.Ukoliko ne postoje ljudi koji su spremni da svoje ideje sprovedu u delo ili da je barem podele sa drugima, ideja ostaje samo misao koja nema vise nikakav znacaj.

Ko je gluplji-muskarac ili zena?

Ispricacu vam jednu anegdotu:
 Rekao covek svojoj zeni: ,,Zasto je Bog vas zene napravio tako lepima?''
 Zena mu odgovori: ,,Da bi vi muskarci mogli da se u nas zaljubljujete.''
 Covek zatim rece: ,,Zasto vas je onda napravio tako glupima?''
 Zena mu odgovori: ,,Da bi i mi mogle da se zaljubljujemo u vas.''
ALI U STVARNOSTI,GLUPOST NE ZNA ZA POLOVE.IMA JE U SVIM VRSTAMA,OBLICIMA I VELICINAMA.

U ljubavi uvek vi gresite

Kao sto na kursevima za obuku trgovaca kazu:Musterija je uvek u pravu.Tako i u svetu odnosa i ljubavi,vi nikada niste u pravu,ovaj drugi je uvek u pravu.A oni koji se vole se uvek tako osecaju.Ako je to ljubav,oni uvek osecaju:,,Sa mnom nesto nije u redu'',kad se stvari ne desavaju onako kako bi trebalo.I oboje osecaju isto.Tako stvari rastu,tako se sredista otvaraju,a granice rastacu.Ali ako mislite da drugi gresi,zatvarate i sebe i tog drugog.I taj drugi misli da vi gresite.Misli su zarazne.Ako mislite da drugi gresi,cak i ako to niste izgovorili,cak i ako se osmehujete i izgledate kao da ne mislite da gresi...On razume o cemu se radi-kroz vase oci,kroz pokrete,preko lica.Cak i da glumite,da ste dobar glumac,namestite neku facu i pokrete koje zelite,podsvest neprekidno salje signale:,,Ti gresis.'' A kada kazete da drugi gresi,drugi pocinje da oseca da vi gresite.Na toj tacki se odnos rusi,tu se ljudi zatvaraju.Ako kazete da neko gresi,taj neko pocinje da se stiti,da se cuva.Dolazi do zatvaranja.Uvek imajte u vidu:u ljubavi uvek vi gresite.Tek tada se otvaraju mogucnosti,a drugi ce takodje osecati isto.Mi stvaramo osecaj u drugome.Kada su ljubavnici bliski,njihove misli istog trenutka putuju od jednog do drugog.Cak i da nista ne govore,da cute,oni komuniciraju.

SAMOCA nije USAMLJENOST

Pitanje koje se postavlja je pitanje svakog ljudskog bica.Rodili smo se sami,zivimo sami i umrecemo sami.Samoca je u samoj nasoj prirodi,ali mi toga nismo svesni.Posto toga nismo svesni,mi sebi ostajemo stranci i umesto da svoju samocu posmatramo kao velicanstvenu lepotu i blazenstvo,tisinu i mir,lakocu postojanja,mi je pogresno shvatamo kao usamljenost.

Usamljenost je pogresno shvacena samoca.Kad jednom pogresno razumes da je tvoja samoca usamljenost,to menja ceo kotekst.Samoca ima svoju lepotu i velicinu,pozitivnost;usamljenost je jadna,negativna,mracna,bedna.

Svi beze iz usamljenosti.Ona je kao rana;boli.Da bi se iz nje pobeglo,jedini nacin je da se bude u gomili,da se postane deo drustva,da se imaju prijatelji,da se stvori porodica,da se imaju muzevi i zene,da se imaju deca.Tako u toj gomili,osnovni cilj je da budete u stanju da zaboravite svoju usamljenost.Ali niko nikada nije uspeo da je zaboravi.Ono sto vam je urodjeno mozete pokusati da ignorisete,ali ga ne mozete zaboraviti;ono ce se ponovo i ponovo javljati.A problem postaje sve slozeniji,jer ga nikada niste posmatrali realno;uzeli ste zdravo za gotovo da ste rodjeni usamljeni.

Ogromna razlika je izmedju samoce i usamljenosti.Usamljenost je jaz.Nesto nedostaje,potrebno je nesto sto ce ispuniti taj jaz,a nista ga nikad i ne moze ispuniti,jer pre svega postoji nesporazum.Sto ste stariji jaz je sve veci.Ljudi se toliko plase da ostanu sami da prave razne gluposti.Ima ljudi koji sami sa sobom igraju karte,bez druge osobe.Izmisljene su igre u kojima jedan covek moze da igra za obe strane.

Covek nekako zeli da se necim zanima.On to moze sa ljudima,poslom...Postoje i radoholicari-sta da rade?A kad nemaju sta,prepusteni su samima sebi sto je za njih najbolnije moguce iskustvo.

Ljudi igraju karte,sah;ljudi satima gledaju tv.Prosecan amerikanac gleda tv pet sati na dan;ljudi slusaju radio...samo da bi zaobisli sebe.Razlog za sve te aktivnosti,i to jedini razlog je-da ne bi ostali sami;to je ono sto jako plasi.A tu ideju su dobili od drugih.Ko vam je rekao da treba da se plasite da budete sami?

Oni koji su upoznali samocu pricaju nesto sasvim drugo.Oni kazu da nema niceg lepseg,mirnijeg,radosnijeg od samoce.

Ali vi slusate gomilu.Ljudi koji zive sa pogresnim stavovima su u tolikoj vecini,a ona saka pojedinaca mozda gresi,mozda halucinira,mozda vara sebe i vas,dok milioni ljudi sigurno ne mogu gresiti.A ti milioni se slazu u tome da je najgore zivotno iskustvo ostati sam;da je to pakao.

Nijedan odnos proistekao iz straha od unutrasnjeg pakla da cete ostati sami,ne moze biti zadovoljavajuci.Koren mu je zatrovan.Ljubav se nikada ne razvija iz straha.

Obican covek stalno pokusava da zaboravi svoju usamljenost,dok meditant sve vise upoznaje svoju samocu.U drevna vremena,on bi napustao svet;odlazio u pecine,u planine,u sume,samo da bi bio sam.Zeli da spozna ko je.To je tesko u gomili;previse je smetnji.A oni koji su spoznali svoju samocu spoznali su najvece moguce blazenstvo dostupno ljudima,jer je samo vase bice blazeno.

Tek nakon sto ste postigli sklad sa svojom samocom,vi mozete da funkcionisete sa ljudima:ti odnosi ce vam tada donositi veliku radost,jer nisu iz straha.Pronalazenjem vlastite samoce,mozete da stvarate,mozete biti ukljuceni u kolikogod hocete stvari,jer to vise nece bezati od vas.To ce sada biti vas izraz:to ce sada biti manifestacija svih vasih potencijala.

Samo takav covek-ziveo on sam ili u drustvu,bio ozenjen ili neozenjen,bez obzira-uvek je blazen,spokojan i miran.Njegov zivot je ples,pesma,njegov zivot je cvetanje,miris.Stagod radio,on tome daje svoj miris.

Ali je prvo i osnovno potpuno spoznati svoju samocu.

Ne brkajte samocu sa usamljenoscu.Usamljenost je svakako bolest;samoca je savrseno zdravlje.

Kada jednom proniknete u samu sustinu svog bica,necete moci da verujete svojim ocima:nosili ste toliko radosti,toliko blagoslova,toliko ljubavi...a bezali od svoje riznice.

Ako nekog volite,sloboda treba da bude karika koja vas spaja.

U jednom boljem,inteligentnijem svetu,ljudi ce voleti,ali nece praviti ugovore.Nije to posao!Medjusobno ce se razumeti i razumece da se sam zivot menja.Bice iskreni jedni prema drugima.Onog trenutka kada muskarac bude osetio da mu se njegova draga vise ne raduje,on ce reci da je dosao trenutak rastanka.Nema potrebe za brakom,nema potrebe za razvodom.Tada ce biti moguce prijateljstvo.

Pitate se zasto izmedju muskarca i zene prijateljstvo nije moguce... Prijateljstvo nije moguce izmedju zatvorskog cuvara i zatvorenika.Prijateljstvo je moguce jedino izmedju ljudskih bica,potpuno oslobodjenih svih drustvenih stega,stega kulture civilizacije,bica koja zaista zive svoju pravu prirodu.

Nema tu nista uvredljivo ako zeni kazete:,,Duso,medeni mesec je gotov.''Nije uvreda ni ako zena muskarcu kaze:,,Sada stvari vise nisu lepe.Vetar koji je duvao vise nije tu.Godisnja doba su se smenila,medju nama vise nije prolece;cvece vise ne cveta,miris se vise ne siri.Vreme je za rastanak.''

A posto nema spone braka,ne postavlja se ni pitanje razvoda.Ruzno je da vam se sud,zakon i drzava mesaju u vas privatni zivot-da treba od njih da trazite dozvolu.Ko su oni?To je stvar izmedju dva coveka,njihova privatna stvar.

Postojace samo prijatelji-ne muzevi,ne zene.Ako postoji prijateljstvo onda strast nikada nece prerasti u mrznju.Onog trenutka kada osetis da je strast prosla,pozdravices se i to ce se razumeti na pravi nacin.Cak i ako boli,tu se nista ne moze-to je zivot.

Ali je covek stvorio drustva,kulture,civilizacije,pravila,obaveze i celo covecanstvo ucinio neprirodnim.Zato muskarci i zene ne mogu da budu prijatelji.Pa onda postaju muzevi i zene - nesto krajnje ruzno;pocnu da poseduju jedan drugog...

Bogatite se u svim mogucim dimenzijama i ostanite otvoreni.Sa bilo kim da ste,dozvolite osobi da savrseno razume sledece:,,Ovo izmedju nas je sloboda,a ne bracni ugovor.Sreli smo se u slobodi,bez ikakvih buducih obecanja-jer ko moze znati buducnost...''

Ako nekog volite,sloboda treba da bude karika koja vas spaja.

Kateksizam i prava ljubav

Ljubav je prevelika i preduboka da bi ikada bila shvacena,izmerena ili ogranicena recima.Ljubav je volja da sebe prosirimo da bismo potpomogli sopstveni i tudji duhovni razvoj i sazrevanje.Cesto ono sto nam lici na ljubav,to uopste nije.Ljubav je ono sto ljubav cini.Ljubav je izraz volje;istovremeno namera i akcija.Ona implicira izbor.Mi ne moramo voleti,mozemo izabrati da volimo.Dok,zaljubljivanje nije voljna radnja.To nije svesni izbor.Bez obzira koliko to prizeljkivali,taj osecaj nam ipak moze izmaci.Kada se neko zaljubi,iskreno ce osecati: ,,ja ga-je volim''.Ali dva problema ce odmah postati ocigledna.Prvi je da je iskustvo zaljubljenosti specificno erotsko iskustvo vezano za seks.Zaljubljujemo se samo kada smo svesno ili nesvesno seksualno motivisani.Drugi problem se sastoji u tome sto je zaljubljenost,bez izuzetka,privremena.Prava ljubav je trajno iskustvo uvecanja sopstvene licnosti.Zaljubljenost to nikada nije.

Vidite,najgore sto mozete da ucinite za sebe je da budete zavisni od drugih ljudi.Bolje da ste zavisni od heroina.Dokle god imate dovoljno zaliha,heroin vas nece izneveriti,uvek ce vas usreciti.Ali ako ocekujete da vas neko drugi ucini srecnim,onda cete biti beskrajno razocarani.Jedan od vidova zavisnosti je i nezainteresovanost za duhovni razvoj.Zavisni ljudi su zainteresovani samo za ispunjenje svojih potreba i zelje za srecom.Oni ne teze razvoju,niti su spremni da tolerisu nesrecu,usamljenost i patnju koju razvoj podrazumeva.Oni ne teze ni duhovnom razvoju drugih,onih od kojih su zavisni; njihova jedina teznja je da te osobe budu sa njima i zadovoljavaju njihove potrebe.

Osecanje ljubavi je emocija koja prati iskustvo katektovanja.Katektovanje je, proces kojim nam neki predmet postaje vazan.Takav predmet zatim postaje predmet ljubavi u koji smo ulozili svoju energiju kao i deo sebe,i taj odnos izmedju nas i predmeta u koji smo investirali,naziva se kateksizam.

To u stvari znaci da prava ljubav prevazilazi problem kateksizma.Kada ljubav postoji,ona opstaje,sa ili bez kateksizma,i sa ili bez osecanja zaljubljenosti.Lakse je,i svakako zabavnije,voleti sa kateksizmom i osecanjem ljubavi.Ipak,moguce je voleti i bez kateksizma i bez osecanja ljubavi i upravo se ispunjenjem ove mogucnosti prava i transcendentna ljubav razlikuje od prostog kateksizma.Prava ljubav nije osecanje koje nas obara s nogu.To je posvecena,promisljena odluka.

 

Vise o ovome u knjizi -

M. Skot Pek – Put kojim se redje ide