Pitanje koje se postavlja je pitanje svakog ljudskog bica.Rodili smo se sami,zivimo sami i umrecemo sami.Samoca je u samoj nasoj prirodi,ali mi toga nismo svesni.Posto toga nismo svesni,mi sebi ostajemo stranci i umesto da svoju samocu posmatramo kao velicanstvenu lepotu i blazenstvo,tisinu i mir,lakocu postojanja,mi je pogresno shvatamo kao usamljenost.
Usamljenost je pogresno shvacena samoca.Kad jednom pogresno razumes da je tvoja samoca usamljenost,to menja ceo kotekst.Samoca ima svoju lepotu i velicinu,pozitivnost;usamljenost je jadna,negativna,mracna,bedna.
Svi beze iz usamljenosti.Ona je kao rana;boli.Da bi se iz nje pobeglo,jedini nacin je da se bude u gomili,da se postane deo drustva,da se imaju prijatelji,da se stvori porodica,da se imaju muzevi i zene,da se imaju deca.Tako u toj gomili,osnovni cilj je da budete u stanju da zaboravite svoju usamljenost.Ali niko nikada nije uspeo da je zaboravi.Ono sto vam je urodjeno mozete pokusati da ignorisete,ali ga ne mozete zaboraviti;ono ce se ponovo i ponovo javljati.A problem postaje sve slozeniji,jer ga nikada niste posmatrali realno;uzeli ste zdravo za gotovo da ste rodjeni usamljeni.
Ogromna razlika je izmedju samoce i usamljenosti.Usamljenost je jaz.Nesto nedostaje,potrebno je nesto sto ce ispuniti taj jaz,a nista ga nikad i ne moze ispuniti,jer pre svega postoji nesporazum.Sto ste stariji jaz je sve veci.Ljudi se toliko plase da ostanu sami da prave razne gluposti.Ima ljudi koji sami sa sobom igraju karte,bez druge osobe.Izmisljene su igre u kojima jedan covek moze da igra za obe strane.
Covek nekako zeli da se necim zanima.On to moze sa ljudima,poslom...Postoje i radoholicari-sta da rade?A kad nemaju sta,prepusteni su samima sebi sto je za njih najbolnije moguce iskustvo.
Ljudi igraju karte,sah;ljudi satima gledaju tv.Prosecan amerikanac gleda tv pet sati na dan;ljudi slusaju radio...samo da bi zaobisli sebe.Razlog za sve te aktivnosti,i to jedini razlog je-da ne bi ostali sami;to je ono sto jako plasi.A tu ideju su dobili od drugih.Ko vam je rekao da treba da se plasite da budete sami?
Oni koji su upoznali samocu pricaju nesto sasvim drugo.Oni kazu da nema niceg lepseg,mirnijeg,radosnijeg od samoce.
Ali vi slusate gomilu.Ljudi koji zive sa pogresnim stavovima su u tolikoj vecini,a ona saka pojedinaca mozda gresi,mozda halucinira,mozda vara sebe i vas,dok milioni ljudi sigurno ne mogu gresiti.A ti milioni se slazu u tome da je najgore zivotno iskustvo ostati sam;da je to pakao.
Nijedan odnos proistekao iz straha od unutrasnjeg pakla da cete ostati sami,ne moze biti zadovoljavajuci.Koren mu je zatrovan.Ljubav se nikada ne razvija iz straha.
Obican covek stalno pokusava da zaboravi svoju usamljenost,dok meditant sve vise upoznaje svoju samocu.U drevna vremena,on bi napustao svet;odlazio u pecine,u planine,u sume,samo da bi bio sam.Zeli da spozna ko je.To je tesko u gomili;previse je smetnji.A oni koji su spoznali svoju samocu spoznali su najvece moguce blazenstvo dostupno ljudima,jer je samo vase bice blazeno.
Tek nakon sto ste postigli sklad sa svojom samocom,vi mozete da funkcionisete sa ljudima:ti odnosi ce vam tada donositi veliku radost,jer nisu iz straha.Pronalazenjem vlastite samoce,mozete da stvarate,mozete biti ukljuceni u kolikogod hocete stvari,jer to vise nece bezati od vas.To ce sada biti vas izraz:to ce sada biti manifestacija svih vasih potencijala.
Samo takav covek-ziveo on sam ili u drustvu,bio ozenjen ili neozenjen,bez obzira-uvek je blazen,spokojan i miran.Njegov zivot je ples,pesma,njegov zivot je cvetanje,miris.Stagod radio,on tome daje svoj miris.
Ali je prvo i osnovno potpuno spoznati svoju samocu.
Ne brkajte samocu sa usamljenoscu.Usamljenost je svakako bolest;samoca je savrseno zdravlje.
Kada jednom proniknete u samu sustinu svog bica,necete moci da verujete svojim ocima:nosili ste toliko radosti,toliko blagoslova,toliko ljubavi...a bezali od svoje riznice.
Нема коментара:
Постави коментар