Poznati psiholog navodi deset životnih pravila harmonične i sretne osobe

 Mihail Litvak objavio je knjigu u kojoj u tezama navodi ono što su, po njegovom mišljenju, glavne prepreke na putu ka srećnom i zdravom životu.

Femina je odabrala deset teza o kojima možete da razmišljate usput ili u slobodno vreme i da se ovim postulatima stalno iznova vraćate.

1. Sreća se sastoji u tome da HOĆU, MOGU i MORAM imaju isti sadržaj

Čovek je često rastrzan u tri pravca: moram, ali ne želim; hoću, ali ne mogu i slično. Čuvena zdravica u kojoj se kaže kako je najvažnije da nam želje budu u skladu sa mogućnostima ima vrlo moćnu psihološku podlogu. Jedino što čovek mora jeste da se razvija, sve ostalo je neobavezno.
Ono što hoćete mora obavezno biti u skladu sa onim što morate (razvojem). A ono što možete – to je sila kojom dopunjavate ovaj sistem, njen motor. Mihail Litvak preporučuje da obavezno sastavite spisak o sva tri pravca i na taj način zavedete red u svom sistemu vrednosti.

2. Sposobnost da volite i dobro podnosite samoću – pokazatelj je duševne zrelosti. Najbolje radimo kad smo sami

Samoću loše podnosi onaj ko je sam sebi odbojan. Takav čovek odlazi u društvo verujući da će tamo postati nešto drugo. Duševno zrela osoba koristi samoću za sopstveni razvoj i prikupljanje informacija koje može da podari drugima. Važan deo komunikacije nije samo primiti, nego i drugoj osobi dati ono što može da joj bude zanimljivo.
Zato Mihail Litvak pita sve kojima se dopadaju njegove knjige: „Šta mislite, dok sam ovo pisao, koliko je ljudi bilo oko mene?“

3. Ukoliko želite da nekom nešto dokažete, to znači da živite za tu osobu

Ako hoćete da budete srećni, prestanite da dokazujete svoju ispravnost. Razmislite šta je suština svakog dokazivanja: to je apelovanje na drugu osobu, pokušaj da izmenite njeno mišljenje o nečemu. Zašto vam je to uopšte potrebno?
Ispada da vam je tuđe mišljenje sto puta važnije od sopstvenog, pošto u to ulažete toliko truda. Ukoliko živite za sebe, nikome ništa ne morate da dokazujete.

4. Kada čovek nema cilj, ništa ne vidi. I obrnuto – cilj izoštrava vid

Jeste li nekad primetili da ste, kad vas je voljena baka zamolila da joj donesete gajbice za rasad, počeli da ih primećujete svuda – u prodavnicama, u rukama pijačnih prodavaca? Čak i kad vam više nisu potrebne, uhvatite sebe da zagledate divne drvene gajbice u piljarnicama.
Tako je i sa opštim ciljevima. Vaša pažnja je ograničena i zapažate samo ono što vam je potrebno. Cilj je kao trik: ukoliko ga pogrešno postavite, nećete videti ono što vam zaista treba.

5. Tražite pravi put, ali ne prav, jer pravi put nije uvek prav

Zamislite da ste na 30. spratu i da treba da siđete. Najkraći put je proz prozor. Međutim, time će se vaše putovanje najverovatnije i završiti. Najbolje i najispravnije rešenje je da potražite lift, a u najgorem slučaju stepenice, čak i ako je u zgradi mračno i teško se snaći.
Zato se može reći da čovek koji izabere prav, umesto pravog puta, podseća na muvu koja udara u staklo i ne shvata da će mnogo brže izleteti kroz vrata.

6. Hoćete da upoznate svog najvećeg neprijatelja? Pogledajte se u ogledalo

Mnogi se bore protiv stranih neprijatelja, a u stvari treba da se izbore sa sopstvenim. Naš jedini i najveći neprijatelj je u nama samima. Ne možemo izaći iz beskonačnog kruga nevolja, ako ne uklonimo unutrašnje barijere, koje nam ometaju rast i razvoj.
Mi se praktično nalazimo u čvrstim okvirima koje su oko nas stvorili društvo, obrazovanje i vaspitanje. Smatramo ih svojom suštinom i trošimo na njih dobar deo svoje energije.
Celokupna moderna psihologija usmerena je na borbu protiv njih. Ponekad oni nastupaju samostalno i to se naziva psihoza. Isto tako, oni po pravilu govore u naše ime, a mi to čak i ne primećujemo.

7. Postanite uspešni i sve uvrede će magično nestati

Mnoge uvrede se formiraju unutra, usled sopstvenog osećanja neostvarenosti. Ponekad ostajemo uvređeni i verujemo da situaciju može popraviti samo onaj koja nas je uvredio. Međutim, taj mehanizam funkcioniše drugačije.
Jedna učenica Mihaila Litvaka je rekla: “Moji uspesi su pomračili moje neuspehe” – i to je u osnovi tačno. Počnite da radite ono što volite i u tome dostignite visine. Nećete ni primetiti kako sve uvrede nestale same od sebe.

8. Ukoliko sami ništa ne preduzimate, kako vam se može pomoći? Može se upravljati samo automobilom u pokretu.

Reči su uvek prolazne. U našem jeziku postoji čak i izraz za to – voditi prazne razgovore. Čoveka pre svega određuju njegova dela. Niko vam neće pomoći, ako samo budete išli okolo i pričali svima koliko biste voleli da napišete knjigu. Zaista, kako vam u tome pomoći?
Kad se budete odlučili i odneli rukopis izdavaču, uvek će se naći prijatelji i poznanici koji će biti spremni da vas podrže. Onda kada se vaš rad bude materijalizovao, drugi će dobiti priliku da vam pomognu – i to ne samo rečima.

9. Kad razgovarate sa nekim, setite se da on takođe ima dobro mišljenje o sebi, kao i vi o sebi

 Nikada nemojte zaboraviti da je čovek s kojim razgovarate isto što i vi – ličnost. On ima formiran pogled na stvari i za to ima svoje razloge. Svi koje srećete na svom putu biju soptvene bitke, o kojima vi ništa ne znate. Uvek treba paziti na čovekovo samopoštovanje, koje ne smete povrediti.

10. Sreća je samo sporedni efekat dobro organizovanog života. 

Sreća, radost i uspeh, kao što je svojevremeno tvrdio psihijatar Viktor Frankl, samo je nusproizvod dobro organizovane aktivnosti. Upravo vam ta aktivnost i donosi sve te emocije.
Onaj ko postavi sebi za cilj da ostvari gorepomenute “nusprodukte”, ide prema njima kao prema liniji horizonta – što se više približava svojim najlepšim snovima, oni se sve više od njega udaljavaju.
Slažete li se sa psihologom? Jesu li vas njegovi saveti naveli da se zamislite?