Jednostavan zivot

,,Vrlo je jednostavno biti srecan,ali je vrlo tesko biti jednostavan...'' Tagore

 Život je, ustvari, jednostavan. Ali ima tu jedan problem. Nisu nas tako učili.

 Nije nam objašnjeno da je život jednostavan i da takvog treba da ga živimo i proživimo.

 

Jedna od stvari koje sam naučila sama je da je život krajnje jednostavna stvar. A još važnija stvar koju sam shvatila je da ja zaslužujem da ga takvog živim.

Kroz isti taj život sam shvatila da će mi on biti lagan samo ako budem dovoljno pametna da znam da izračunam neke stvari.

 1 + 1 uvek je 2. Nije nikad 3...

 Naučila sam da prvo moram da saznam koje su posledice određenih dela, a zatim budem dovoljno velika i zrela da odlučim želim li se i mogu li se nositi s tim posledicama i kako.

 Na primer – nikakvu drogu nikad nisam probala, jer znam koje su posledice. Računica je jasna – ne uzimam nikakve droge.

 

Nekako volim pojednostavljene stvari.

Bila sam zadrta. Plastična. Falilo mi elastičnosti. I ličnosti.

A onda mi se desio život.

Iskustvo.

Realnost.

I mozak.

 Jednostavnost života se možda čak najviše ogleda upravo u odnosima s ljudima i samom sobom.

Što ti je jednostavniji odnos prema sebi, to ti je jednostavniji odnos prema drugima.

Ako si sama sebi jasna, jasni su ti i drugi.

Ne treba komplikovati stvari.

 Pobornica sam onoga da treba sve da se maksimalno uprosti. Filozofiranje jeste dobro došlo, ali ne onda kad zakomplikuje stvari i otežava življenje.

 

Zašto ako se dogovori usputni sex – desi se drama? Zašto se desi zaljubljivanje i komplikuju celu situaciju, ako se reklo samo seks i ćao? U čemu je problem?!

Problem je u tome što se ljudi lažu. Lažu se da su kul i da je sve super. A ništa nije super. Ne razmišljaju glavom, nego mamom. Ne razmišljaju mozgom, nego tatom.

 

Jednostavnost života krije se u tome

Ukratko: da se ne preceniš, ali ni ne podceniš.

Umorna si? Lezi.

 

Šeta ti se? Idi.

 

Kafeniše ti se? Kafeniši.

 

Treba ti da si sama? Budi sama.

Samo prati sebe i ono iznutra. Sebe, ne mamu, tatu,  muža, idola, prijateljicu. Ne. Sebe.

 

Jer ne treba ti niko da ga okrivljuješ za svoje izbore.
Tako postaješ velika, samostalna, svoja. Tako postaješ Ti.
Slušaj sebe, ali i čuj sebe i onda samo to pratiš.

Stvarno nije teško.

Jednostavnost života je i ono kad ne živiš preko svojih mogućnosti, ali i stvarnih potreba. To je danas vidljivo na svakom ćošku. Jede paštetu, ali ima ajfon. Vozi neki kabrio, ali tenkira za soma din. Neko će reći da je to ‘stvar prioriteta’, a ja ću reći da je to nesvesnost sebe.

Jednostavnost je i ono kad se ne bacaš okolo, ne daješ se, ne trošiš se.

Jednostavnost nikako ne isključuje učenje.

Čim se spoznaš i skontaš gde se nalaziš, onda proveri jesi li tu gde i pripadaš i gde i trebaš biti. I ako se sve poklopi – to je to.

 I onda je 1+1 = 2, a ne ‘ako bog da 2’.

 

Inteligentna žena ne crta - Ona te precrta

 Iznenadio me je taj ženski inat. Čvršći od kamena, veći od planine, istrajniji od upornosti. Njihov inat se pretežno probudi nakon razočarenja i tada te sahrane. Koliko god da im se javljao, smatracete mrtvim. Šta god radio, nećeš moći biti isti u njihovim očima, njihovoj glavi i njihovom srcu.

Izbrisacete kao da nikada nisi ni postojao, a bio si smisao njenog postojanja. Istina, nisu ni ljudi mala slova na papiru da ih brišeš gumicom, ali zato, neki ljudi jesu veliko đubre. A dobro je poznato gde je mesto takvima. U kanti za otpad.

 Rešiš ih se i osećaš olakšicu. Lakše dišeš. Ne pada ti na pamet da ponavljaš identičnu grešku iznova. Uživaš u samoći od koje si godinama bežao, govoreći kako je usamljenost pakao. Naprotiv, pojedini ljudi su pakao. Biti sam nije sramota. Biti sa bilo kim, to već jeste.

Upravo iz pomenutih razloga, opasno je razočarati ženu. Činićeti se da je pretvorena u čudovište, bezosećajnog monstruma, odbojnu nedodirljivost – što je pogrešno. Ume ona da voli. Može ponuditi bezuslovnu ljubav. Uložiti poslednji atom snage. Samo, neće. Prihvatiće onoga ko će to uraditi isto za nju. 

 Usamljenost je izbor, nipošto moranje. Kada bi muškarci mogli zaviriti u žensku glavu, barem nakratko, videli bi da žene skoro nikada nisu ono što se predstavljaju. Možda se čini na prvi pogled da su samo svoje, kako odguruju svakoga ko im se približi i da nemaju potrebu vezivanjem. Ali to je obična zamka. One imaju ogromnu potrebu, samo ne sa bilo kim.

Njima ne smeta usamljenost, naučile su da preživljavaju bez ičije pomoći. Naučile su i da čekaju slične njima, budući da im je pun kofer različitih i pohlepnih. Tek kada se dovoljno zbližite sa tom ženom, ako vam dopusti, videćete njeno pravo lice.

Do tada ne znate ništa, izuzev njenog imena i spoljašnjeg izgleda. Iznutra je sasvim drugačija. Lepša i vrednija. Čistija i neiskvarenija. Dopreš li do tog njenog dela, dobro zamaskiranog, smatraj da si uspeo. Pripadaće ti celim svojim bićem. Mada, to nije nimalo jednostavno. Čovek mora uložiti dosta truda, kako bi došao u najskrivenije ženske odaje.

Posebne žene se ne osvajaju preko noći. Pogotovo ne preko lažnih obećanja. Nakon što pridobiješ i poslednji gram njene pažnje, moći ćeš da je paziš i čuvaš. Voleće te kao nikoga ranije. Jer samo to se zove sreća. Sve ostalo su prolazne avanture, u koje se istinske dame olako ne upuštaju.