Ako nekog volite,sloboda treba da bude karika koja vas spaja.

U jednom boljem,inteligentnijem svetu,ljudi ce voleti,ali nece praviti ugovore.Nije to posao!Medjusobno ce se razumeti i razumece da se sam zivot menja.Bice iskreni jedni prema drugima.Onog trenutka kada muskarac bude osetio da mu se njegova draga vise ne raduje,on ce reci da je dosao trenutak rastanka.Nema potrebe za brakom,nema potrebe za razvodom.Tada ce biti moguce prijateljstvo.

Pitate se zasto izmedju muskarca i zene prijateljstvo nije moguce... Prijateljstvo nije moguce izmedju zatvorskog cuvara i zatvorenika.Prijateljstvo je moguce jedino izmedju ljudskih bica,potpuno oslobodjenih svih drustvenih stega,stega kulture civilizacije,bica koja zaista zive svoju pravu prirodu.

Nema tu nista uvredljivo ako zeni kazete:,,Duso,medeni mesec je gotov.''Nije uvreda ni ako zena muskarcu kaze:,,Sada stvari vise nisu lepe.Vetar koji je duvao vise nije tu.Godisnja doba su se smenila,medju nama vise nije prolece;cvece vise ne cveta,miris se vise ne siri.Vreme je za rastanak.''

A posto nema spone braka,ne postavlja se ni pitanje razvoda.Ruzno je da vam se sud,zakon i drzava mesaju u vas privatni zivot-da treba od njih da trazite dozvolu.Ko su oni?To je stvar izmedju dva coveka,njihova privatna stvar.

Postojace samo prijatelji-ne muzevi,ne zene.Ako postoji prijateljstvo onda strast nikada nece prerasti u mrznju.Onog trenutka kada osetis da je strast prosla,pozdravices se i to ce se razumeti na pravi nacin.Cak i ako boli,tu se nista ne moze-to je zivot.

Ali je covek stvorio drustva,kulture,civilizacije,pravila,obaveze i celo covecanstvo ucinio neprirodnim.Zato muskarci i zene ne mogu da budu prijatelji.Pa onda postaju muzevi i zene - nesto krajnje ruzno;pocnu da poseduju jedan drugog...

Bogatite se u svim mogucim dimenzijama i ostanite otvoreni.Sa bilo kim da ste,dozvolite osobi da savrseno razume sledece:,,Ovo izmedju nas je sloboda,a ne bracni ugovor.Sreli smo se u slobodi,bez ikakvih buducih obecanja-jer ko moze znati buducnost...''

Ako nekog volite,sloboda treba da bude karika koja vas spaja.

Kateksizam i prava ljubav

Ljubav je prevelika i preduboka da bi ikada bila shvacena,izmerena ili ogranicena recima.Ljubav je volja da sebe prosirimo da bismo potpomogli sopstveni i tudji duhovni razvoj i sazrevanje.Cesto ono sto nam lici na ljubav,to uopste nije.Ljubav je ono sto ljubav cini.Ljubav je izraz volje;istovremeno namera i akcija.Ona implicira izbor.Mi ne moramo voleti,mozemo izabrati da volimo.Dok,zaljubljivanje nije voljna radnja.To nije svesni izbor.Bez obzira koliko to prizeljkivali,taj osecaj nam ipak moze izmaci.Kada se neko zaljubi,iskreno ce osecati: ,,ja ga-je volim''.Ali dva problema ce odmah postati ocigledna.Prvi je da je iskustvo zaljubljenosti specificno erotsko iskustvo vezano za seks.Zaljubljujemo se samo kada smo svesno ili nesvesno seksualno motivisani.Drugi problem se sastoji u tome sto je zaljubljenost,bez izuzetka,privremena.Prava ljubav je trajno iskustvo uvecanja sopstvene licnosti.Zaljubljenost to nikada nije.

Vidite,najgore sto mozete da ucinite za sebe je da budete zavisni od drugih ljudi.Bolje da ste zavisni od heroina.Dokle god imate dovoljno zaliha,heroin vas nece izneveriti,uvek ce vas usreciti.Ali ako ocekujete da vas neko drugi ucini srecnim,onda cete biti beskrajno razocarani.Jedan od vidova zavisnosti je i nezainteresovanost za duhovni razvoj.Zavisni ljudi su zainteresovani samo za ispunjenje svojih potreba i zelje za srecom.Oni ne teze razvoju,niti su spremni da tolerisu nesrecu,usamljenost i patnju koju razvoj podrazumeva.Oni ne teze ni duhovnom razvoju drugih,onih od kojih su zavisni; njihova jedina teznja je da te osobe budu sa njima i zadovoljavaju njihove potrebe.

Osecanje ljubavi je emocija koja prati iskustvo katektovanja.Katektovanje je, proces kojim nam neki predmet postaje vazan.Takav predmet zatim postaje predmet ljubavi u koji smo ulozili svoju energiju kao i deo sebe,i taj odnos izmedju nas i predmeta u koji smo investirali,naziva se kateksizam.

To u stvari znaci da prava ljubav prevazilazi problem kateksizma.Kada ljubav postoji,ona opstaje,sa ili bez kateksizma,i sa ili bez osecanja zaljubljenosti.Lakse je,i svakako zabavnije,voleti sa kateksizmom i osecanjem ljubavi.Ipak,moguce je voleti i bez kateksizma i bez osecanja ljubavi i upravo se ispunjenjem ove mogucnosti prava i transcendentna ljubav razlikuje od prostog kateksizma.Prava ljubav nije osecanje koje nas obara s nogu.To je posvecena,promisljena odluka.

 

Vise o ovome u knjizi -

M. Skot Pek – Put kojim se redje ide